Empatija u serijama

možda je sama riječ i prejaka,nije da se ne mogu odviknuti al ono...



tv slabo gledam,nemam vremena niti volje toliko vremena gubiti na tv,komp...



obično sam se navikao poslije večere pogledati Crnu ružu,malo ostati na Kud puklo da puklo (poprilično dobra serija,za nasmijati)..



uglavnom,radi se da ponekad se uživim u tu neku seriju,više "zavolim" te ne ke likove iz nje...



više nje same...ali i sam život u njoj...



radi se o toj 1.seriji-Crna ruža.



naravno,neznam koliko ljudi gleda ju....al nakon gledanja od početka s malim prekidima,zavolio sam tu seriju iz razloga...



1)volim neke manje sredine,manje prometa,pustoš i sl...naravno,da to opet nije daleko od neke "civilizaije"



2,)sviđa mi se život same obitelji,jer su dobrostojeći,ali su opet zahvalni Bogu,imaju kuću,svaki dan pun stol i ne treba im putovanja na sve krajeve svijeta i sl...žive normalnim životom,a opet sigurnijim..



3.)volim lik Firata (znam da je lik sam,zdrav i sl...) ali čovjek ima krov,zdrav je,ne treba mu nešto tehnologije i sl...napravi neku stvar proda i ima za osnovne potrepštine....



cilj mi je da čujem imate li vi slične "probleme",ali i nešto drugo...



a to je,više ono,koliko nam treba da budemo sretni....koliko nas tjera nešto da imamo puno više,,,sam sam mlad,22,vjerujem da ću imati obitelj,djeci će trebati nešto omogućiti-za što treba direktno novac,ali opet,ne zazirem od tehnologije,ali opet



da li nam treba toliko toga,da radimo za novac pa ga trošimo na razno razna tehnološka čuda,bolje aute,kuće i sl....

Empatija u serijama