Ta tajna

Inga: Ta tajna je šta?







Da ovog trena se dešava nešto što je tajna.







Inga: Ti si citav konj ako tako misliš.







Izvini, nisam mislio reci da si ti kobila.







Inga: Aha. Izvinjavam se ija onda.







Uredu je.







Inga: Sta sad?







Jel voliš biti samnom?







Inga: Kako da ne, bila bi bez osjecaja da ne volim.







Upravu si.

Svidza mi se što odgovaraš sa odgovorima koje vec znam.







Inga: I meni isto.







Daj mi neki drugi odgovor.







Inga: Volim biti stobom jer osim stobom ovakva ljubav nepostoji.







Nadam se da se šališ stim.







Inga: ;)







Sta sad?







Inga: Kako si ti, kako je tebi samnom?







Uff, super mi stobom ito kako.

A dobro sam inace, odkud to da me pitaš.







Inga: Jel ti najbolje samnom?







Prva si mi.







Inga: Opa nisam znala.







Precerivaš.







Inga: Haha. Upravu si. Ti si moj.







Pa et, kako onda mogu znati jel mi najbolje stobom?







Inga: Haj još jednom našali se tako i leti ceš kroz sokak na glavacke. I to ne do Belme nego do bolnice.







Ja stvarno nikad nisam se ni sjetio Belme.







Inga: Dobro. Ja tebi kazem.







Ljepo mi je stobom zlato.

Kao kad jedeš sladoled pa neceš valjda prestati dok ti godi.

A sladoled se nemoze porediti stobom.







Inga: Eh to je bolje. Ipak mi je nešta sumljivo.







Moja ljubav je tebi otvorila oci.

Zadovoljnost od koje si daleko bila.

To je zato što te volim.

Jesil zadovoljna sama sa sobom?







Inga: Iskreno da ti kazem, neznam jel me zajebavaš s'tim.







Da te zajebavam to bi bilo zalosno.

Zalosno da sam ja takav covjek.

Pusti da te moja ljubav skroz oslobodi.

Postani osjetljivija.







Inga: I šta ako me oslobodi tvoja ljubav?







Voliceš me na pametniji nacin.







Inga: Molim?







Pa ono na pocetku.

Zašto sam ja citav konj ako kazem nesta sasvim normalno?







Inga: To je šala bila.







Moja Inga se ne šali tako.

Osim ako nije još došla sebi.

Garant sad opet misliš reci da sam citav konj.







Inga: Izvini, neznam što sam takva.







I to je stvarno bazveze što sad kazeš.

Samo više tvrdiš da smo manje jedno za drugo.







Inga: Sad se stvarno ljutim.







Moze biti.







Inga: Wao jesi pokvaren.







Vidim imaš makar malo osjecaja.

Ali znao sam to vec.







Inga: Idi od mene.







Ostavi vrata otključana, necu kljuc nositi.

Mozda nebudem imao gdje spavati.







Inga: Mrš!







Stvarno neznam zašto reagujes vako osjecajno.

Ljubav mi nikad nisi ni osjecala,

uvijek sam morao nekako da ti mozak okrecem.

Da nebi do ovog došlo, a volim te.







Inga: Ija tebe.







Eh to je to što si ti samnom.

Luda si.







Inga: Jel stvarno ideš?







Izvini ljepoto Inga,

što necu biti stobom koliko god miliona godina treba

da bi se razumili kao da je ovo sve što postoji o ljubav.

Volim te.