Da krenem sa svojom sramotom - šamar sam joj lupio u jednom momentu. U trudnoći u nekom uskom prolazu između kreveta i ormara sam je zbog vike i divljanja povalio na krevet da bi se smirila. Ona to smatra napadom, a ja smirivanjem, jeste da sam koristio fizičku silu, ali je NISAM udario, nego zagrlio! Bolje da sam si prst odsekao. Ne mogu to ni danas da prebolim. Da li ona može da preboli šamare koje sam ja dobio od nje - ne znam. To je moja sramota i, pred Bogom, sam je možda okajao, ali pred sobom nisam.
Skoro 10 godina zajedno.
Nekoliko godina je bilo sve OK. Posle je došlo venčanje. Gubitak trudnoće. Moja operacija. I napokon bebac.
Posle toga NIKADA nismo imali seks. Veoma, veoma težak porođaj. Ušli smo u problem sa novcem, jer želi da živi na visokoj nozi, a ja sam u tom momentu ostao bez posla, a dok sam ostajao bez posla uhodavao sam svoju firmu.
Počela je raditi nakon nepuna dva meseca posle porođaja. Od kuće.
Prihvata da smanjimo troškove, ali neće da živi u porodičnoj kući koju ima moja majka na selu, već i dalje ostajemo u gradu. Našla je stan i preselili smo se. Miran deo grada. Deo vile. Nema buke. Super,. Ali troškovi su veći, jer je malac krenuo u vrtić. Privatni. Koji se nalazi na drugom delu grada i koji košta. Košta i prevoz - mesečno nikako ispod 90 evra (samo prevoz) - minimum, a na stranu što imamo jedno auto, pa ja odem ujutro na posao, pa nakon sat - dva vremena letim kući po malca i vozim ga u vrtić, pa radim i onda idem po malca i vraćam ga kući, a često puta se vraćam opet na posao. Dok ja nisam na poslu, naravno da saradnici rade sa manjom produktivnošću, što mi rađa nove probleme.... Ali nekako ide... Prvo je imala ideju da malac bude 2-3 sata u vrtiću, jer je to dosta vremena da ona radi i fino zaradi. Kasnije se to produžilo na 3-4 sata, pa na ceo dan.
Konstantno je neispavana i umorna. Agonija traje. Ne samo zbog novca - čim imamo razlišite stavove ona ulazi u svađu. Nije potrebno ništa drugo, već samo da imam različito mišljenje od nje. Sevne šamar - nema veze, neka mi i lupi šamar, samo neka se smiri. Niko nam ne dolazi ili ako dolazi - to je na moje urgiranje, a u pitanju su vrlo, vrlo bliske osobe - porodica. Komunicira sa jako malo ljudi van tog kruga i van posla. Ne spava noćima - navodno radi. Postaje ovisna o netu i FB-u. Nagovaram je da odemo kod bračnog savetnika - sve sam izorganizovao, ali ona vrlo, vrlo brzo odustaje. Pre toga sam je nahvato u syber sexu. KOnstantno održava syber vezu sa muškarcem mlađim 20 godina od nje. Ja sam od mlađi skoro 10. Odlazimo kod duhovnika - takođe na moje insistiranje. I od toga odustaje.
Život je postao pakao. Ne znam da li po noći radi ili .... Počinjem je sve češće proveravati. Shvatam da laže. Mnogo laže. Manipuliše. Bila je oličenje ljudskosti - moja majka se klela u nju, a ne u svoju decu. Pita me imam li protiv da ode do Budimpešte na nekoliko dana zbog posla. Naravno da nemam i skrećem pažnju da ne bi bilo OK da ona se nađe sa njim u Mađarskoj. Počinje vika. Pomislim da sam preterao, ali ipak želim da mi pokaže mail u kojem se od nje traži da poslovno prisustvuje u Budimpešti. Ona se mnogo uvredila i još više počela da se dere. Shvatam da je laž. Sutra mi pokazuje mail sa pozivom u Budimpeštu. Nalazim prepisku da će se naći u Mađarskoj. Nalazim kako je "googlala" kako poslati "fake" mail i kako je to uradila i da je taj poziv sama sebi poslala sa tuđe mail adrese. Pokazujem joj. Opet vika - sada viče zato što je proveravam i što nemam poverenja. To traje već tri meseca. Ja i dalje ne "pucam". Moja porodica je upoznata. Više nema načina, ni razloga da se krije - maltene je razvod.
Prolazi vreme.... Ja ne želim razvod. Jedva smo od Boga izmolili to dete koje je prema rečima vaspitačica najpametnije u grupi i koje se niakda ne tuče. Nema problema sa hranmom. Prvi počinje u grupi da radi ono što ostali klinci ne mogu. Hoću da pređem preko svega.
Pita mogu li biti sa malcem, jer ona mora do kume otići na vikend i da se vidi sa prijateljicama. Opet, joj nahvatam prepisku da se hoće naći sa njim. Opet joj kažem. I opet prvo negiranje, pa vika. Od mene traži dokumenta koja su potrebna da joj taj nesrećnik dobije vizu. Ja ukapiram šta će joj, a ona negira. I opet vika. Snimam pretnju da će me lažno prijaviti policiji da je maltretiram i da će mi kao nasilniku u porodici "napakovati" krivičnu prijavu. SVE snimljeno. Prijavljuje me. Završavam u stanici sa krivičnom - ni kriv, ni dužan. Kupim stvari i odlazim iz stana. Konstantno želim da pređemo preko svega. Da idemo kod stručnih osoba i kod duhovnika i da revitalizujem brak. Ona odbija Samo joj je taj nesrećnik u glavi. Lik je sa LSD-om na "ti". Taj nesrećnik je na profilu FB-a imao slike bebe izrezbarene po licu. krvave bebe. Čovek veruje da mu je duša živela 1000 života. Slala mu je novac za hranu i lekove (grip ili tako nešto). Ona laže bliske ljude da bi joj pozajmili pozamašnu svotu novca i finansira put tog nesrećnika u Srbiju. Mene i ne pokušava slagati, nego samo viče. Odlazi da se vidi sa njim. Nekih 5-6 dana su bili zajedno. U te dane je pao i rođendan sinu. Nije ga ni videla za rođendan. Pozvala je i rekla mu je nekoliko reči. Nekoliko dana posle toga slavimo rođendan detetu gde saznajem odakle joj pare. Taj njen nesrećnik je iz oblasti u JAR-u gde skoro 40% ljudi ima HIV. Obzirom da je rizičnog ponašanja - ne mogu da se otrgnem od misli da je i on HIV+.
Šta i kako dalje?
Kako je naterati/nagovoriti da potraži stručnu pomoć - psihologa, odnosno psihijatra? Da nakon, eventualnog, prozor perioda odradi testiranje na HIV? Kako sprečiti uništavanje deteta koje zapušta i koje polagano počinje da divlja?
Kako?
Skoro 10 godina zajedno.
Nekoliko godina je bilo sve OK. Posle je došlo venčanje. Gubitak trudnoće. Moja operacija. I napokon bebac.
Posle toga NIKADA nismo imali seks. Veoma, veoma težak porođaj. Ušli smo u problem sa novcem, jer želi da živi na visokoj nozi, a ja sam u tom momentu ostao bez posla, a dok sam ostajao bez posla uhodavao sam svoju firmu.
Počela je raditi nakon nepuna dva meseca posle porođaja. Od kuće.
Prihvata da smanjimo troškove, ali neće da živi u porodičnoj kući koju ima moja majka na selu, već i dalje ostajemo u gradu. Našla je stan i preselili smo se. Miran deo grada. Deo vile. Nema buke. Super,. Ali troškovi su veći, jer je malac krenuo u vrtić. Privatni. Koji se nalazi na drugom delu grada i koji košta. Košta i prevoz - mesečno nikako ispod 90 evra (samo prevoz) - minimum, a na stranu što imamo jedno auto, pa ja odem ujutro na posao, pa nakon sat - dva vremena letim kući po malca i vozim ga u vrtić, pa radim i onda idem po malca i vraćam ga kući, a često puta se vraćam opet na posao. Dok ja nisam na poslu, naravno da saradnici rade sa manjom produktivnošću, što mi rađa nove probleme.... Ali nekako ide... Prvo je imala ideju da malac bude 2-3 sata u vrtiću, jer je to dosta vremena da ona radi i fino zaradi. Kasnije se to produžilo na 3-4 sata, pa na ceo dan.
Konstantno je neispavana i umorna. Agonija traje. Ne samo zbog novca - čim imamo razlišite stavove ona ulazi u svađu. Nije potrebno ništa drugo, već samo da imam različito mišljenje od nje. Sevne šamar - nema veze, neka mi i lupi šamar, samo neka se smiri. Niko nam ne dolazi ili ako dolazi - to je na moje urgiranje, a u pitanju su vrlo, vrlo bliske osobe - porodica. Komunicira sa jako malo ljudi van tog kruga i van posla. Ne spava noćima - navodno radi. Postaje ovisna o netu i FB-u. Nagovaram je da odemo kod bračnog savetnika - sve sam izorganizovao, ali ona vrlo, vrlo brzo odustaje. Pre toga sam je nahvato u syber sexu. KOnstantno održava syber vezu sa muškarcem mlađim 20 godina od nje. Ja sam od mlađi skoro 10. Odlazimo kod duhovnika - takođe na moje insistiranje. I od toga odustaje.
Život je postao pakao. Ne znam da li po noći radi ili .... Počinjem je sve češće proveravati. Shvatam da laže. Mnogo laže. Manipuliše. Bila je oličenje ljudskosti - moja majka se klela u nju, a ne u svoju decu. Pita me imam li protiv da ode do Budimpešte na nekoliko dana zbog posla. Naravno da nemam i skrećem pažnju da ne bi bilo OK da ona se nađe sa njim u Mađarskoj. Počinje vika. Pomislim da sam preterao, ali ipak želim da mi pokaže mail u kojem se od nje traži da poslovno prisustvuje u Budimpešti. Ona se mnogo uvredila i još više počela da se dere. Shvatam da je laž. Sutra mi pokazuje mail sa pozivom u Budimpeštu. Nalazim prepisku da će se naći u Mađarskoj. Nalazim kako je "googlala" kako poslati "fake" mail i kako je to uradila i da je taj poziv sama sebi poslala sa tuđe mail adrese. Pokazujem joj. Opet vika - sada viče zato što je proveravam i što nemam poverenja. To traje već tri meseca. Ja i dalje ne "pucam". Moja porodica je upoznata. Više nema načina, ni razloga da se krije - maltene je razvod.
Prolazi vreme.... Ja ne želim razvod. Jedva smo od Boga izmolili to dete koje je prema rečima vaspitačica najpametnije u grupi i koje se niakda ne tuče. Nema problema sa hranmom. Prvi počinje u grupi da radi ono što ostali klinci ne mogu. Hoću da pređem preko svega.
Pita mogu li biti sa malcem, jer ona mora do kume otići na vikend i da se vidi sa prijateljicama. Opet, joj nahvatam prepisku da se hoće naći sa njim. Opet joj kažem. I opet prvo negiranje, pa vika. Od mene traži dokumenta koja su potrebna da joj taj nesrećnik dobije vizu. Ja ukapiram šta će joj, a ona negira. I opet vika. Snimam pretnju da će me lažno prijaviti policiji da je maltretiram i da će mi kao nasilniku u porodici "napakovati" krivičnu prijavu. SVE snimljeno. Prijavljuje me. Završavam u stanici sa krivičnom - ni kriv, ni dužan. Kupim stvari i odlazim iz stana. Konstantno želim da pređemo preko svega. Da idemo kod stručnih osoba i kod duhovnika i da revitalizujem brak. Ona odbija Samo joj je taj nesrećnik u glavi. Lik je sa LSD-om na "ti". Taj nesrećnik je na profilu FB-a imao slike bebe izrezbarene po licu. krvave bebe. Čovek veruje da mu je duša živela 1000 života. Slala mu je novac za hranu i lekove (grip ili tako nešto). Ona laže bliske ljude da bi joj pozajmili pozamašnu svotu novca i finansira put tog nesrećnika u Srbiju. Mene i ne pokušava slagati, nego samo viče. Odlazi da se vidi sa njim. Nekih 5-6 dana su bili zajedno. U te dane je pao i rođendan sinu. Nije ga ni videla za rođendan. Pozvala je i rekla mu je nekoliko reči. Nekoliko dana posle toga slavimo rođendan detetu gde saznajem odakle joj pare. Taj njen nesrećnik je iz oblasti u JAR-u gde skoro 40% ljudi ima HIV. Obzirom da je rizičnog ponašanja - ne mogu da se otrgnem od misli da je i on HIV+.
Šta i kako dalje?
Kako je naterati/nagovoriti da potraži stručnu pomoć - psihologa, odnosno psihijatra? Da nakon, eventualnog, prozor perioda odradi testiranje na HIV? Kako sprečiti uništavanje deteta koje zapušta i koje polagano počinje da divlja?
Kako?
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire