Hajde da volimo sebe kao što drugi vole sebe!

prije svega,pošto sam izabrao ovaj naslov,iako možda vuče na nacionalizam,nije u tome stvar,inače,to bi bio citat Z.Đinđića.



uglavnom,ono što me zanima...



gledam neki dan za jednu glumicu u turskoj seriji, i ono što je fascinantno,da od cijele Turske oni uzmu Turkinju koja je rođena u Njemačko ,nisu to bili neki izleti svako ljeto u domovninu roditelja i sl...



takva situacija je barem kod 70% glavnih uloga...



i onda gledam,da nije drugačija situacija ni u Hrvatskoj,ne mislim na glumce...



Pitanje:Zbog čega je netko trebao proći u inozemstvo,trbuhom za kruhom,u većini slučajeva,da bi danas njihova djeca došla natrag i bila neka uzvišena bića...



Jer,ruku na srce,počevši od Tuđmana pa nadalje,dovodimo neke dijasporaše i gledamo u njih ko u Boga,oni su pametni,najbolji i sl....



Trenutno najbolji primjer mi je Varga,koji doslovno pravi glupe ljudima sa nekim podjebavanjem i stalnim sukobom interesa....



Nisam protiv tih ljudi,da se razumijemo,dapače,iskoristimo ih da nekako učimo neke stvvari od njih...ali



zašto gledamo u njih kao u neke bolje,pametnije ljude?

Hajde da volimo sebe kao što drugi vole sebe!