Odlučila sam otvoriti dušu i samim time na ovoj temi ispričati koliko se teško i jadno osjecam. :(
Naime, nalazim se, ako vec i nisam, na zivotnoj prekretnici koja ce uveliko oblikovati moj život.
Da pocnem ispočetka; 2013. bila je uvjerljivo najgora godina u mom životu. Dotakla sam samo dno dna; teška bolest (multipla), lijecenje u bolnici, teška financijska situacija u obitelji, moj gubitak posla, prekid zaruka, ne imanje podrške od strane nekih clanova obitelji, toliko teških trenutaka u samo godinu dana da se sama sebi iskreno cudim da sam zadržala zdrav razum.
Godinu dana poslije; obrat; 100% oporavak od bolesti, pronasla drugi posao u trenutku kada su mi doslovno sva vrata bila zatvorena. Krenulo je na bolje samo od sebe, i na tome sam svima na nebesima zahvalna.
Ove godine brak mojih staraca dolazi kraju, rastaju se. Stara se bila jako razbolila, doista sam mislila da bude umrla. :( Oporavila se potpuno i vratila na posao. Ono što me muci jako je sljedece.
Užasno me pati spoznaja da me počinje načimati strah od samoce. Užasno ali užasno mi nedostaje partner, osoba koja ce mi biti utociste i pomoc u ovakvim ali inace svim situacijama. Pitam se koliko ce moja samoca trajati i dali ce uopce nesto se promijeniti na tom polju.
Muci me prokleti osjecaj spoznaje da mozda nikada necu naci ono cemu doista istinski tezim u životu; ravnopravnu osobu koja ce sa mnom biti u dobru i u zlu.
Što mi je ciniti? Kako da se pomirim sa time da cu kroz život ici sa velikom prazninom u srcu i da netko koga željno iscekujem mozda nece nikada naici?
Oprostite na crnilu, ali upravo me oprala spoznaja da nisu sve zelje ostvarive.
Naime, nalazim se, ako vec i nisam, na zivotnoj prekretnici koja ce uveliko oblikovati moj život.
Da pocnem ispočetka; 2013. bila je uvjerljivo najgora godina u mom životu. Dotakla sam samo dno dna; teška bolest (multipla), lijecenje u bolnici, teška financijska situacija u obitelji, moj gubitak posla, prekid zaruka, ne imanje podrške od strane nekih clanova obitelji, toliko teških trenutaka u samo godinu dana da se sama sebi iskreno cudim da sam zadržala zdrav razum.
Godinu dana poslije; obrat; 100% oporavak od bolesti, pronasla drugi posao u trenutku kada su mi doslovno sva vrata bila zatvorena. Krenulo je na bolje samo od sebe, i na tome sam svima na nebesima zahvalna.
Ove godine brak mojih staraca dolazi kraju, rastaju se. Stara se bila jako razbolila, doista sam mislila da bude umrla. :( Oporavila se potpuno i vratila na posao. Ono što me muci jako je sljedece.
Užasno me pati spoznaja da me počinje načimati strah od samoce. Užasno ali užasno mi nedostaje partner, osoba koja ce mi biti utociste i pomoc u ovakvim ali inace svim situacijama. Pitam se koliko ce moja samoca trajati i dali ce uopce nesto se promijeniti na tom polju.
Muci me prokleti osjecaj spoznaje da mozda nikada necu naci ono cemu doista istinski tezim u životu; ravnopravnu osobu koja ce sa mnom biti u dobru i u zlu.
Što mi je ciniti? Kako da se pomirim sa time da cu kroz život ici sa velikom prazninom u srcu i da netko koga željno iscekujem mozda nece nikada naici?
Oprostite na crnilu, ali upravo me oprala spoznaja da nisu sve zelje ostvarive.
:( Tuga, prošlost i bolna spoznaja
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire