sta da radim

Ovako, u vezi sam s deckom godinu i pol, on je mladji 1 god od mene. Veza nam nije najsjajnija,ali eto trudimo se,manje on vise ja. Cesto me bocka forama ti si mene varala, ili pak ja bi trebao nesto je*at sa strane da mi ti ne dosadis...kao u sali sve ali to meni izaziva sumnje i ruzno mi je cuti i smeta mi. I tako samo mu jedan dan prigovorila da ne chata s nekom tamo a on je popizdio, i kao za kaznu se necemo videti, ostacemo kuci tu noc i ja i on, no medjutim on je izisa vanka s drustvom i proveo se. Tu sam se ja naljutila,nismo se culi celi dan i navecer ja izidjem na kavu a ne javim mu, on prekida. naredna dva dana ja ga molim da porazgovaramo on kao djubre najvece se ponasa prema meni i kaze moras da patis,da platis kaznu.Nit sam znala gde je,nista, a mene je i dalje provocirao porukama tipa gde me sad varas itd....I kad je konacno pristao da pricamo normalno, i ja spomenem kako mi smeta to sto spominje druge, rece on meni kao ja cu kad tad ako bude ziv je*at drugu, nadji mi muskarca koji samo svoju zenu zeli do kraja zivota.....:504:

Nisam verovala da je to rekao.

Zanima me, da li svi muskarci ovako razmisljaju? Da li je vrijedno pokusati promeniti njegovo razmisljanje...ponasanje. Da bude bolji prema meni, da me vise postuje...