Molim Vas za pomoć, više ne znam koga pitati i kako riješiti problem, pa možda ovdje dobijem koji savjet. Prvo mi je dijete i imam sto pitanja, i ovo će biti malo poduži post :)
Uglavnom, beba je rođena 05.04. sa 3800gr, a otpuštena sa 3550gr. Beba je u bolnici dojena svaka 3 sata 20 minuta i tako smo nastavili i doma. Prvih par dana bilo je sve ok, svaka tri sata se čak i sama budila i tražila. Međutim, dogodio se preokret, ni sama ne znam razlog (mislila sam treba se prilagoditi, nismo više u bolnici, stres, promjena), počela je jako plakati pri dojenju. Sve je počelo super, počne cicati i onda udri u plač. Ali ne plač, vrištanje. Udaranje nogicama, udaranje rukicama. Prvih par puta sam pomislila da više nije gladna (jer je vrijeme podoja trajalo oko 15-20min) ali sam vidjela da ona u tom vrištanju i dalje zijeva i traži sisu. Ali jednostavno neće. Onda bih je sljedećih sat vremena smirivala i pokušala opet. I opet. I opet. Svaki put ista priča. Sve dok se to sada nije svelo na to da čim dođe u doticaj sa sisom i proba, odmah udri u plač.
Prvih par dana nisam se toliko zamarala time jer sam mislila da se samo treba stabilizirati. Sve dok se nakon skoro 14 dana (18.4.) nismo vagali, a ona je dobila samo 200gr (3770gr). E to je onda bilo za brigu. Mislili smo, lijena je vući, iako je moje mlijeko curilo na sve strane. Onda smo pomislili da se mlijeko previše otupšta pa sam se počela malo izdajati prije svakog podoja. Počela sam ju hraniti na svakih dva sata. Ali bez učinka. E onda smo uveli bočicu. Netko će reći da smo pogriješili ali s obzirom koliko je malo napredovala to je u tom trenutku bilo neophodno.
Sve je to funkcioniralo kada sam ja imala veliku navalu mlijeka i uspjela sam se izdojiti za 5 min 125 mililitra. Sada mi se čini da to ide sve teže i teže. Sad uz velike napore uspijem izdojiti tek nekih 50mil.
E sad, problem se javlja sada kada imam kontrolu nad time koliko popije. Ovisi kako kada, nekad je uspijem dobiti malo duže na cici, a kada joj dajem na bočicu ona vuče i vuče, sve to traje i traje, a kada okrenem bočicu i pogledam, vidim da je popila tek nekih 15mil. Samo je jednom uspjela popiti 40mil odjednom.
Dobila sam savjete: stavlja ju češće na sisu, ali ona jednostavno neće ni zinuti kada nije gladna, a kada i je, kada joj stavim u usta ko da je "zagrizla govno". Ali stvarno. Sve me to jako frustrira. S vremenom postajem i ja nervozna. Plače ona, plačem ja.
E onda, tu nastupa moj suprug. Viče on gladna je, gladna je. Nije joj dosta. I tako smo uveli jedan obrok na večer Nan-a. Vidi se mali pomak jer se čini sitija, i po noći ju dojim svaka 3-4 sata, na njen zahtjev. Moram napomenuti da ima dana, trenutaka, kada lijepo prihvati dojku i cica, i tako zaspi, ali sve je to nekako prekratko i sada kada znam kolko malo navuče na bočicu pitam se koliko zapravo pojede. Iskreno, u početku je dok je bila budna samo plakala i plakala, sada mi se čini malo zadovoljnija.
Sad nakon 4 tjedna (bili smo na vaganju 2.5.) dobila je sve skupa 800gr. Kaže pedijatrica da je to dovoljno, iako je to niža granica i mogla je dobiti i više. Nije zabrinjavajuće. Ali meni nekako je. S obzirom da smo uveli i Nan.
5.4. rođena sa 3800
9.4. otpuštena sa 3550
18.4. vaganje 3770
22.4. vaganje 3820
24.4. vaganje 3950
2.5. vaganje 4130
Pregledavala joj je i patronažna i doktorica usta da nema gljivice. Nema. Sve ok. Uho, ok. Grlo, ok. Mokrih pelena ima dovoljno. I pokakanih je uvijek bilo dosta. Stolica: onako senfasto smeđa. Iako je jučer kakala samo jednom:ne zna:
Znam da nisam jedina, ali ja sam na rubu živaca i iscrpljenosti. 100 savjeta ali nema učinka. Ne znam di griješim. Živimo u okolini gdje je dojenje postalo pravilo, i svako uvođenje Ad nailazi na neodobravanje. Ali više ne znam šta da radim. Ostajem li i bez mlijeka? Ili? Par dana je tražila malo više, pomislila sam da je to skok, ali sada više nisam sigurna.
Najgore je na večer. Neće sisu, neće bocu, neće spavati, vrišti. Imam osjećaj da kada nešto i pojede da tim vrištanjem sve potroši. Jedino je nosanjem i nunanjem nakon sat-dva uspijemo uspavati. Spava mirno, jako čvrsto. Toliko čvrsto da nam treba cijela vječnost da je probudimo. Toliko da opet prođe više od dva sata od zadnjeg "podoja" jer se nikako ne želi probuditi. Do sada jep o noći uvijek cicala, i tome sam se čudila, ali evo danas nešto malo i opet je zaspala. Onda joj u tom polusnu guram bocu. Ma kakvi.Svjesna sam i ja svoje nervoze. Imala sam jako puno šavova nakon poroda pa me kada sam došla doma jako boljelo, bila sam živčana, nisam se mogla kretati, ali izgurali smo i to. Sada kada bi sve već trebalo funkcionirati kako treba, nema pomaka. Smirenija jesam. Ali nakon cijelog dana guranja i odbijanja sise postanem razdražljiva.
Dok sama sebi stišćem cice, mlijeko ide van, ali dok se izdajam, jedva izdojim, napravim pauzu, masiram, stišćem, mlijeko ide, kada pumpam s izdajalicom jedva navučem mlijeko.
Evo u ovom trenutku se više ne mogu svega ni sjetit šta nas muči... U svakom slučaju, hvala na bilo kakvom savjetu. :)
Uglavnom, beba je rođena 05.04. sa 3800gr, a otpuštena sa 3550gr. Beba je u bolnici dojena svaka 3 sata 20 minuta i tako smo nastavili i doma. Prvih par dana bilo je sve ok, svaka tri sata se čak i sama budila i tražila. Međutim, dogodio se preokret, ni sama ne znam razlog (mislila sam treba se prilagoditi, nismo više u bolnici, stres, promjena), počela je jako plakati pri dojenju. Sve je počelo super, počne cicati i onda udri u plač. Ali ne plač, vrištanje. Udaranje nogicama, udaranje rukicama. Prvih par puta sam pomislila da više nije gladna (jer je vrijeme podoja trajalo oko 15-20min) ali sam vidjela da ona u tom vrištanju i dalje zijeva i traži sisu. Ali jednostavno neće. Onda bih je sljedećih sat vremena smirivala i pokušala opet. I opet. I opet. Svaki put ista priča. Sve dok se to sada nije svelo na to da čim dođe u doticaj sa sisom i proba, odmah udri u plač.
Prvih par dana nisam se toliko zamarala time jer sam mislila da se samo treba stabilizirati. Sve dok se nakon skoro 14 dana (18.4.) nismo vagali, a ona je dobila samo 200gr (3770gr). E to je onda bilo za brigu. Mislili smo, lijena je vući, iako je moje mlijeko curilo na sve strane. Onda smo pomislili da se mlijeko previše otupšta pa sam se počela malo izdajati prije svakog podoja. Počela sam ju hraniti na svakih dva sata. Ali bez učinka. E onda smo uveli bočicu. Netko će reći da smo pogriješili ali s obzirom koliko je malo napredovala to je u tom trenutku bilo neophodno.
Sve je to funkcioniralo kada sam ja imala veliku navalu mlijeka i uspjela sam se izdojiti za 5 min 125 mililitra. Sada mi se čini da to ide sve teže i teže. Sad uz velike napore uspijem izdojiti tek nekih 50mil.
E sad, problem se javlja sada kada imam kontrolu nad time koliko popije. Ovisi kako kada, nekad je uspijem dobiti malo duže na cici, a kada joj dajem na bočicu ona vuče i vuče, sve to traje i traje, a kada okrenem bočicu i pogledam, vidim da je popila tek nekih 15mil. Samo je jednom uspjela popiti 40mil odjednom.
Dobila sam savjete: stavlja ju češće na sisu, ali ona jednostavno neće ni zinuti kada nije gladna, a kada i je, kada joj stavim u usta ko da je "zagrizla govno". Ali stvarno. Sve me to jako frustrira. S vremenom postajem i ja nervozna. Plače ona, plačem ja.
E onda, tu nastupa moj suprug. Viče on gladna je, gladna je. Nije joj dosta. I tako smo uveli jedan obrok na večer Nan-a. Vidi se mali pomak jer se čini sitija, i po noći ju dojim svaka 3-4 sata, na njen zahtjev. Moram napomenuti da ima dana, trenutaka, kada lijepo prihvati dojku i cica, i tako zaspi, ali sve je to nekako prekratko i sada kada znam kolko malo navuče na bočicu pitam se koliko zapravo pojede. Iskreno, u početku je dok je bila budna samo plakala i plakala, sada mi se čini malo zadovoljnija.
Sad nakon 4 tjedna (bili smo na vaganju 2.5.) dobila je sve skupa 800gr. Kaže pedijatrica da je to dovoljno, iako je to niža granica i mogla je dobiti i više. Nije zabrinjavajuće. Ali meni nekako je. S obzirom da smo uveli i Nan.
5.4. rođena sa 3800
9.4. otpuštena sa 3550
18.4. vaganje 3770
22.4. vaganje 3820
24.4. vaganje 3950
2.5. vaganje 4130
Pregledavala joj je i patronažna i doktorica usta da nema gljivice. Nema. Sve ok. Uho, ok. Grlo, ok. Mokrih pelena ima dovoljno. I pokakanih je uvijek bilo dosta. Stolica: onako senfasto smeđa. Iako je jučer kakala samo jednom:ne zna:
Znam da nisam jedina, ali ja sam na rubu živaca i iscrpljenosti. 100 savjeta ali nema učinka. Ne znam di griješim. Živimo u okolini gdje je dojenje postalo pravilo, i svako uvođenje Ad nailazi na neodobravanje. Ali više ne znam šta da radim. Ostajem li i bez mlijeka? Ili? Par dana je tražila malo više, pomislila sam da je to skok, ali sada više nisam sigurna.
Najgore je na večer. Neće sisu, neće bocu, neće spavati, vrišti. Imam osjećaj da kada nešto i pojede da tim vrištanjem sve potroši. Jedino je nosanjem i nunanjem nakon sat-dva uspijemo uspavati. Spava mirno, jako čvrsto. Toliko čvrsto da nam treba cijela vječnost da je probudimo. Toliko da opet prođe više od dva sata od zadnjeg "podoja" jer se nikako ne želi probuditi. Do sada jep o noći uvijek cicala, i tome sam se čudila, ali evo danas nešto malo i opet je zaspala. Onda joj u tom polusnu guram bocu. Ma kakvi.Svjesna sam i ja svoje nervoze. Imala sam jako puno šavova nakon poroda pa me kada sam došla doma jako boljelo, bila sam živčana, nisam se mogla kretati, ali izgurali smo i to. Sada kada bi sve već trebalo funkcionirati kako treba, nema pomaka. Smirenija jesam. Ali nakon cijelog dana guranja i odbijanja sise postanem razdražljiva.
Dok sama sebi stišćem cice, mlijeko ide van, ali dok se izdajam, jedva izdojim, napravim pauzu, masiram, stišćem, mlijeko ide, kada pumpam s izdajalicom jedva navučem mlijeko.
Evo u ovom trenutku se više ne mogu svega ni sjetit šta nas muči... U svakom slučaju, hvala na bilo kakvom savjetu. :)
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire