Pozdrav ekipa!
Evo potaknut jednom zgodnom temicom za raspravu od prije par godina koja je bila pomalo za nasmijat se, ali i za plakati, a tema se zove: "necu popravljati tvoje racunalo" odlucio sam otvoriti ovaj thread. Zanimaju me vasa iskustva po pogledu psihologije ljudi kojima cinite uslugu, a oni vas popljuju i ako niste cvrsti, pocnu vam pomalo i zapovijedati kao da ste duzni doletjeti mu svaki put kad vas zivka da mu svako malo popravljate racunala ili neke druge tehnikalije.
Mislio sam ovo staviti na forum racunala, ali sam shvatio da je najbolje ovdje jer je sustina teme psihologija.
Povod ovome su i neugode koje sam dozivio u zadnjih godinu dana popravljajuci kompove totalnim neznalicama koji ne daju nista od sebe da nauce makar najosnovnije stvari kod koristenja racunala, pritom mislim na fundamente tipa kreiranje nove mape, prilagodbe prelazenjem na mozillu kada se zbrejka famozni internet explorer i sl.
Prije oko 2 godine frend me preporucio jednom tipu da mu sredim komp koji je skroz usporio i ajd ok, odem ja, vidim da je komp zagusen, pogledam malo, nis ja lupim format, reinstaliram komp, sve pet komp ko novi, sve sljaka, ali nesto nisam uspio vratiti i nastade panika, nis ajd prebolim ja to, cak sam se skompao sa tim tipom jer nije bio pokvaren, ali je imo brdo svojih musica za koje je ocekivao da ih prihvatim, u protivnom - doviđenja! Dakle, nametanje volje. I nist tako druzimo se mi neko vrijeme i ja mu povremeno sredjujem komp i tako. Poslje sam doveo i svog jednog frenda da se upoznaju i da se svi zajedno zezamo i odemo ponekad na kavu i tako. Tip bi mi tutnuo ponekad za picence nakon sto bih mu sredio komp sto se poslje pokazalo kao pogreska. E nakon nekog vremena poceli su problemi! Tip si naime nije nimalo dao truda da savlada osnove koristenja racunala! Pod tim mislim bas nimalo! Ne zna ni sto su winsi, niti zna vratiti odredisni direktorij u slucaju da mu netko iz obitelji promjeni download path i tako te sheme. Svaki klik je biljezio u notes, a nista nije htio nauciti! Time je stvarao veci problem meni nego sebi. Kada bih mu pokusao objasniti nesto, to bi bio urnebes jer treba znati naci nacin da mu objasnis, a ako si tu krenuo krivim putem - odmah galama jer tip je po prirodi dominantan u razgovoru. Malo pomalo to me pocelo smetati jer ako ne zna najfundamentalnije stvari, to tada povlaci za sobom neprestano zivkanje za svaku glupost! Ja sam inace po prirodi popustljiv, previse dajem od sebe i vremena i truda za nekome pomoci, izbjegavam svađe, imam kvalitetan hobi tako da me ne zanima ni zutilo, ni crna kronika, ni sapunice, sto zanima vecinu prosjecnih ljudi bez konkretnog hobija. Tom se tipu svidio moj hobi i cijenio je to. Malo po malo tim zivkanjem je postajao sve vise vlasnik moga slobodnog vremena, a bio je manga i ja sam mu se bojao suprotstaviti. Na kraju smo negdje isli mojim autom i poceo mi je galamiti kako je vruce u autu, a grijanje mi tada nije bilo ukljuceno vec je motor stvarao toplinu. Ja ukljucim hlađenje, on poludi da mu je prehladno i opet galama! Na te stvari bi netko na mom mjestu mu zavalio dva samara i izbacio ga iz auta! Ali ne i ja. Nije mi jasno kako netko moze tako se ponasati kao zivotinja da kad pokazes imalo straha ili nesigurnosti, on te odmah "zgrabi za vrat"! A ina i godina i pameti! Trudio sam se i davao gomilu slobodnog vremena, postovao ga. Primjetio sam tu promjenu njegovog staca prema meni u datom periodu i ne bi mi bilo lako kad me cimne na mob jer bih znao sa me zove za nesto u vezi kompa. Par dana mu se na kraju nisam javio jer sam se bojao, a on se skroz naljutio pitajuci me sto sam digo nos!!! Dakle totalna vlast bada mnom! To zickanje je bilo i dok sam bio na poslu i imao sam cak i problema jer su mi sefovi sizili na to! Vidio sam da je vrag odnio salu i otisao kod tipa i umjesto da mu recem sto trebam, ja se stresem i pocnem drhtavim glasom pokusavati se braniti, a nisam ni rekao sto sam trebao vec sam brljao bez veze! Na kraju smo se posvadjali, a on je jedini za joga znam da se ne miri ni ako se posvadja zbog sitnice. Sve mu je crno-bijelo kao malom djetetu i od 50 ljudi koji mu ne zele zlo tek 5% ima dovoljno celicne zivce da mogu sa njim. Toliko sam se bijedno osjecao nakon toga da ni sada mi nije svejedno jer mi je najvise zao sto nisam od straha rijesio situaciju bolje. On je inace takav da se nakon svadjanja i zbog sitnice nece vise javiti ni za zivota, sto je ne samo meni nego i vecini ljudi totalni apsurd i time me je bacio u totalni crnjak. Kompove vise nikome ne radim jer je nakon njega bilo takodjer dosta slicnih neznalica koji kada nesto sjebu krive mene jer su tudumi, a ne cijene ni nalo trud i rad. Prije desetak godina mi je isla prodaja polovnih konfi i bilo je ok, ali sada vise nista kao da je ova kriza unistila moral u ljudi da ne gledaju vise nikog kao osobu vec kao objekt iskoristavanja!
Evo potaknut jednom zgodnom temicom za raspravu od prije par godina koja je bila pomalo za nasmijat se, ali i za plakati, a tema se zove: "necu popravljati tvoje racunalo" odlucio sam otvoriti ovaj thread. Zanimaju me vasa iskustva po pogledu psihologije ljudi kojima cinite uslugu, a oni vas popljuju i ako niste cvrsti, pocnu vam pomalo i zapovijedati kao da ste duzni doletjeti mu svaki put kad vas zivka da mu svako malo popravljate racunala ili neke druge tehnikalije.
Mislio sam ovo staviti na forum racunala, ali sam shvatio da je najbolje ovdje jer je sustina teme psihologija.
Povod ovome su i neugode koje sam dozivio u zadnjih godinu dana popravljajuci kompove totalnim neznalicama koji ne daju nista od sebe da nauce makar najosnovnije stvari kod koristenja racunala, pritom mislim na fundamente tipa kreiranje nove mape, prilagodbe prelazenjem na mozillu kada se zbrejka famozni internet explorer i sl.
Prije oko 2 godine frend me preporucio jednom tipu da mu sredim komp koji je skroz usporio i ajd ok, odem ja, vidim da je komp zagusen, pogledam malo, nis ja lupim format, reinstaliram komp, sve pet komp ko novi, sve sljaka, ali nesto nisam uspio vratiti i nastade panika, nis ajd prebolim ja to, cak sam se skompao sa tim tipom jer nije bio pokvaren, ali je imo brdo svojih musica za koje je ocekivao da ih prihvatim, u protivnom - doviđenja! Dakle, nametanje volje. I nist tako druzimo se mi neko vrijeme i ja mu povremeno sredjujem komp i tako. Poslje sam doveo i svog jednog frenda da se upoznaju i da se svi zajedno zezamo i odemo ponekad na kavu i tako. Tip bi mi tutnuo ponekad za picence nakon sto bih mu sredio komp sto se poslje pokazalo kao pogreska. E nakon nekog vremena poceli su problemi! Tip si naime nije nimalo dao truda da savlada osnove koristenja racunala! Pod tim mislim bas nimalo! Ne zna ni sto su winsi, niti zna vratiti odredisni direktorij u slucaju da mu netko iz obitelji promjeni download path i tako te sheme. Svaki klik je biljezio u notes, a nista nije htio nauciti! Time je stvarao veci problem meni nego sebi. Kada bih mu pokusao objasniti nesto, to bi bio urnebes jer treba znati naci nacin da mu objasnis, a ako si tu krenuo krivim putem - odmah galama jer tip je po prirodi dominantan u razgovoru. Malo pomalo to me pocelo smetati jer ako ne zna najfundamentalnije stvari, to tada povlaci za sobom neprestano zivkanje za svaku glupost! Ja sam inace po prirodi popustljiv, previse dajem od sebe i vremena i truda za nekome pomoci, izbjegavam svađe, imam kvalitetan hobi tako da me ne zanima ni zutilo, ni crna kronika, ni sapunice, sto zanima vecinu prosjecnih ljudi bez konkretnog hobija. Tom se tipu svidio moj hobi i cijenio je to. Malo po malo tim zivkanjem je postajao sve vise vlasnik moga slobodnog vremena, a bio je manga i ja sam mu se bojao suprotstaviti. Na kraju smo negdje isli mojim autom i poceo mi je galamiti kako je vruce u autu, a grijanje mi tada nije bilo ukljuceno vec je motor stvarao toplinu. Ja ukljucim hlađenje, on poludi da mu je prehladno i opet galama! Na te stvari bi netko na mom mjestu mu zavalio dva samara i izbacio ga iz auta! Ali ne i ja. Nije mi jasno kako netko moze tako se ponasati kao zivotinja da kad pokazes imalo straha ili nesigurnosti, on te odmah "zgrabi za vrat"! A ina i godina i pameti! Trudio sam se i davao gomilu slobodnog vremena, postovao ga. Primjetio sam tu promjenu njegovog staca prema meni u datom periodu i ne bi mi bilo lako kad me cimne na mob jer bih znao sa me zove za nesto u vezi kompa. Par dana mu se na kraju nisam javio jer sam se bojao, a on se skroz naljutio pitajuci me sto sam digo nos!!! Dakle totalna vlast bada mnom! To zickanje je bilo i dok sam bio na poslu i imao sam cak i problema jer su mi sefovi sizili na to! Vidio sam da je vrag odnio salu i otisao kod tipa i umjesto da mu recem sto trebam, ja se stresem i pocnem drhtavim glasom pokusavati se braniti, a nisam ni rekao sto sam trebao vec sam brljao bez veze! Na kraju smo se posvadjali, a on je jedini za joga znam da se ne miri ni ako se posvadja zbog sitnice. Sve mu je crno-bijelo kao malom djetetu i od 50 ljudi koji mu ne zele zlo tek 5% ima dovoljno celicne zivce da mogu sa njim. Toliko sam se bijedno osjecao nakon toga da ni sada mi nije svejedno jer mi je najvise zao sto nisam od straha rijesio situaciju bolje. On je inace takav da se nakon svadjanja i zbog sitnice nece vise javiti ni za zivota, sto je ne samo meni nego i vecini ljudi totalni apsurd i time me je bacio u totalni crnjak. Kompove vise nikome ne radim jer je nakon njega bilo takodjer dosta slicnih neznalica koji kada nesto sjebu krive mene jer su tudumi, a ne cijene ni nalo trud i rad. Prije desetak godina mi je isla prodaja polovnih konfi i bilo je ok, ali sada vise nista kao da je ova kriza unistila moral u ljudi da ne gledaju vise nikog kao osobu vec kao objekt iskoristavanja!
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire