Oduvijek mi je bio turnoff kad bi mi ženska već u prvih mjesec dana vidjanja govorila kak me neće nikad pustit, da me voli, želi šetnju s držanjem za ruke itd..sve to ok al mislim da bi to trebalo doć nakon malo duže vremena..no problem je šta sam i sam takav :D i jako pazim da ne ispadnem takav na početku nekog odnosa..jer čuo već od ljudi da nije dobro kad u startu imaš 'sve na pladnju', da je poželjna lagana nedostupnost il glumljenje iste..eto, sad se vidjam s nekim, tek par tjedana prošlo i cura mi se jako sviđa..inače sam teži emotivac po prirodi, preemotivan i preromantičan za muškarca, ovu sad bi najradje grlio, tepao joj, govorio joj volim te, držao ju za ruku, zvao svaki dan itd no bojim se da se ne ohladi zbog takvog ponašanja..kak vi gledate na to? zanimaju me ženska mišljenja prvenstveno..glumit nedostižnog emocionalno distanciranog macho tipa il jednostavno bit ono što jesi, nepopravljivi romantik? što vam je napetije? :D
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire