Klon sam jer želim ostat anonimna. Molim vas za mišljenje.
U vezi sam s dečkom skoro 2 godine (imamo 23 i 25 godina) i imamo dosta zajedničkih poznanica kojima naša veza ne odgovara. Dapače, kad god imaju priliku, njemu se javljaju i indirektno pokušavaju nešto.
E sad, dok smo nas dvoje skupa i dok se nađemo u njihovom društvu, on odbija s njima pričati. Ja ga nekad čak potičem, ali ne želi. ALI dok se on nađe sam s njima, situacija je drugačija. Pričaju normalno, kao da sve štima (a on zna da su one protiv nas). Rekla sam mu da mi to smeta, ali on i dalje po istom.
Moje je pitanje: jel to vama normalno i u redu prema meni? Ja se osjećam izigrano s takvim ponašanjem s obzirom da se drugačije ponaša dok je s njima u mom društvu i bez mene.
Ovu temu sam otvorila jer sam danas već peti put to doživjela (otkako brojim) i stvarno mi je više dosta!
U vezi sam s dečkom skoro 2 godine (imamo 23 i 25 godina) i imamo dosta zajedničkih poznanica kojima naša veza ne odgovara. Dapače, kad god imaju priliku, njemu se javljaju i indirektno pokušavaju nešto.
E sad, dok smo nas dvoje skupa i dok se nađemo u njihovom društvu, on odbija s njima pričati. Ja ga nekad čak potičem, ali ne želi. ALI dok se on nađe sam s njima, situacija je drugačija. Pričaju normalno, kao da sve štima (a on zna da su one protiv nas). Rekla sam mu da mi to smeta, ali on i dalje po istom.
Moje je pitanje: jel to vama normalno i u redu prema meni? Ja se osjećam izigrano s takvim ponašanjem s obzirom da se drugačije ponaša dok je s njima u mom društvu i bez mene.
Ovu temu sam otvorila jer sam danas već peti put to doživjela (otkako brojim) i stvarno mi je više dosta!
Dosta mi je
