Pozdrav svima.
Možda ova tema nije za ovu grupu, ali nisam znala gdje bih ju svrstala pa pišem tu. Iskreno, ne pišem da bi me netko sažaljevao već da se izjadam jer nemam kome uživo.
Naime, u zadnje vrijeme se toliko jadno osjećam da vam to ne mogu opisati. Imam osjećaj da nigdje nisam dobrodošla, točnije da svima smetam.
Primjer je moja obitelj, imam mlađu sestru koja je rodila curicu prije par mjeseci i toliko sam se radovala tom djetetu da vam ne mogu opisati. Što god me tražila da joj kupim kupila sam, i sve je idilično kad im trebam, a ovako doslovno ko te j... Kad ju nazovem da vidim kako su i što rade (pošto živimo 500 km udaljeno) otpili me na telefon kao da sam ju ne znam što tražila. Isto tako i tata, kada kažem da bih im došla u posjet osjetim kao da im smetam, odnosno ne odmah već kad dođem stalno neka svađa. Ja ju stvarno ne izazivam i trudim se svima udovoljit, ali jednostavno sam smetnja. Ništa ih ne tražim jer imam posao i kuću, iako nemam puno novca sve imam i ne tražim više. Kad god imam neki problem i pokušam im objasnit kažu da ih ne zamaram s time, tako da sam i prestala i sve držim u sebi. Ali kad njih treba saslušat tu sam, tako je i za poklone, što god bi ona naručila ja slijepo izvršavam, a ja ni sitnicu ne dobijem (nije do poklona da se razumijemo već eto samo da se pokaže da im je stalo).
Kad dođem kod njih u posjete i hoću malo igrat se sa curicom ona me odmah špota, nemoj ovo, nemoj ono tako da se pokupim i odem.
Smatram da sam sasvim normalana i obična osoba, da nikom ne radim ništa loše, a pogotovo ne svojima i onda jako jako boli kada imaš osjećaj da ne postojiš. Barem u današnje doba nije teško nazvat i pitat kako si, ali ni to ne dobijem :((((
Najviše me bolilo kada sam za Svisvete htjela doć, ali oni baš tad nisu kod kuće. I onda je izrazito teško doć u svoj grad i obavit što trebaš a da te tvoji ni nevide.
Poneki mi prijatelji kažu da sam luda što sam im na usluzi, i da trebam sve odj.... od sebe, ali jednostavno ne mogu, nisam takva osoba.
Eto, nemojte zamjerit morala sam si dušu olakšati barem na ovaj način.
Možda ova tema nije za ovu grupu, ali nisam znala gdje bih ju svrstala pa pišem tu. Iskreno, ne pišem da bi me netko sažaljevao već da se izjadam jer nemam kome uživo.
Naime, u zadnje vrijeme se toliko jadno osjećam da vam to ne mogu opisati. Imam osjećaj da nigdje nisam dobrodošla, točnije da svima smetam.
Primjer je moja obitelj, imam mlađu sestru koja je rodila curicu prije par mjeseci i toliko sam se radovala tom djetetu da vam ne mogu opisati. Što god me tražila da joj kupim kupila sam, i sve je idilično kad im trebam, a ovako doslovno ko te j... Kad ju nazovem da vidim kako su i što rade (pošto živimo 500 km udaljeno) otpili me na telefon kao da sam ju ne znam što tražila. Isto tako i tata, kada kažem da bih im došla u posjet osjetim kao da im smetam, odnosno ne odmah već kad dođem stalno neka svađa. Ja ju stvarno ne izazivam i trudim se svima udovoljit, ali jednostavno sam smetnja. Ništa ih ne tražim jer imam posao i kuću, iako nemam puno novca sve imam i ne tražim više. Kad god imam neki problem i pokušam im objasnit kažu da ih ne zamaram s time, tako da sam i prestala i sve držim u sebi. Ali kad njih treba saslušat tu sam, tako je i za poklone, što god bi ona naručila ja slijepo izvršavam, a ja ni sitnicu ne dobijem (nije do poklona da se razumijemo već eto samo da se pokaže da im je stalo).
Kad dođem kod njih u posjete i hoću malo igrat se sa curicom ona me odmah špota, nemoj ovo, nemoj ono tako da se pokupim i odem.
Smatram da sam sasvim normalana i obična osoba, da nikom ne radim ništa loše, a pogotovo ne svojima i onda jako jako boli kada imaš osjećaj da ne postojiš. Barem u današnje doba nije teško nazvat i pitat kako si, ali ni to ne dobijem :((((
Najviše me bolilo kada sam za Svisvete htjela doć, ali oni baš tad nisu kod kuće. I onda je izrazito teško doć u svoj grad i obavit što trebaš a da te tvoji ni nevide.
Poneki mi prijatelji kažu da sam luda što sam im na usluzi, i da trebam sve odj.... od sebe, ali jednostavno ne mogu, nisam takva osoba.
Eto, nemojte zamjerit morala sam si dušu olakšati barem na ovaj način.
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire